Хронологија развоја

hronologija.png

Пионирски дани (`90-те  - 2001)

Академска рачунарска мрежа је почела да се развија почетком деведесетих година, повезивањем неколико већих факултета, да би након периода технолошке стагнације крајем деведесетих и почетком 2001. године започет убрзан развој и интеграција у Европску академску мрежу и асоцијације.

Влада Савезне Републике Југославије (СРЈ) је у крајем 2000. године, овластила Универзитет у Београду са Рачунарским центром Универзитета у Београду (РЦУБ), да привремено преузме улогу правног лица које ће заступати Академску мрежу Југославије  (АМРЕЈ) у иностранству. У марту 2001. године, одлуком владе СРЈ директор Рачунарског центра Универзитета у Београду је постављен истовремено и за директора АМРЕЈ, а Универзитет у Београду одређен као правно лице које управља АМРЕЈ.

Развој интернет инфраструктуре: гигаАМРЕС мрежа (2002 - 2006)

У периоду од 2002. године до 2006. године Академска мрежа Србије – АМРЕС добија своје данашње име, а РЦУБ организационо и технички води послове управљања, одржавања и развоја АМРЕС, представља АМРЕС у земљи и иностранству и координира рад Универзитета у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу који су учествовали у развоју мреже. 

Годину 2002. је обележио почетак изградње нове „гигабитске Академске мреже Србије“ - гигаАМРЕС увођењем првих оптичких веза гигабитских брзина на међуградским релацијама. У другој половини 2003. године склопљен је уговор између Телекома Србије АД, Универзитета у Београду и Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, по којем Министарство финансира реализацију и закуп оптичких влакана на већем броју међуградских веза широм земље и унутар градова Београда, Ниша, Крагујевца и Новог Сада. Тиме су створени услови за реализацију поуздане међуградске кичме АМРЕС великог капацитета, која ће доспети до већине места у којима постоје факултети, институти или више школе.

У овом периоду једну од кључних улога у развоју АМРЕС-а, а пре свега кроз обезбеђивање међународне Интернет везе има учешће у SEEREN (South-East European Research and Education Networking) пројекту (2002-2004), финансираном од стране Европске Комисије под FP5 програмом. Овај пројекат је представљао подстицај балканском региону у развоју рачунарске и Интернет инфраструктуре путем везе ка GÉANT мрежи – паневропској мрежи која повезује академске мреже Европе на остатак Интернета. Учесници пројекта биле су Академске мреже Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Македоније, Србије, Црне Горе, Грчке, Мађарске и Румуније. Носилац пројекта била је Грчка Академска мрежа GRNet.

Паралелно са овим пројектом радило се на јачању капацитета АМРЕС мреже кроз SEEFIRE (South-East Europe Fibre Infrastructure for Research & Educationa) пројекат (2005-2006), финансиран од стране Европске Комисије под FP6 програмом, а чији је циљ био анализа, избор и препорука оптималних оптичких комуникационих технологија и истраживање ресурса за изградњу оптичких академских мрежа у југоисточној Европи. Овај пројекат је представљао основу за каснији пројекат SEELIGHT кроз који је реализована окосница данашње АМРЕС мреже.

АМРЕС пројекат и учешће у GEANT пројектима (2007 - 2010)

АМРЕС пројекат је оформљен са циљем да се успостави организациони модел управљања, систематског рада и развоја АМРЕС као националне научно-истраживачке и образовне рачунарске мреже, до формирања посебног правног лица.

Уговором закљученим између Министарства науке и животне средине Републике Србије и Универзитета, АМРЕС се организационо и технички успоставља у форми пројекта, што је представљало реализацију једног од основних циљева који су одређени Стратегијом развоја информационог друштва у Републици Србији

Програмом рада, на годишњем нивоу, дефинисане су техничке, организационе и административне активности, као и низ конкретних резултата које пројекат треба да донесе.

Међународна веза АМРЕС мреже је у овом периоду била прво обезбеђена SEEREN2, a касније GÉANT 3 пројектом. SEEREN2 пројекат (2006-2008) је био наставак  SEEREN пројекта који је подразумевао даљи развој инфраструктуре у југоисточној Европи, подизање капацитета веза као и припрема мреже и GRID инфраструктуре за потпуну интеграцију у Академску мрежу Европе GÉANT2 и њене пројекте: EGEE, TEIN2, ALICE, итд. Пројекат је окупио научно-истраживачке и образовне мреже Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Бугарске, Македоније, Грчке, Мађарске, Румуније, Албаније, као и организације TERENA и DANTE.

GÉANT 3 је била трећа генерација GÉANT мреже и наследник GÉANT 2 пројекта, реализована кроз GN3 пројекат европске комисије (2009-2013).  GÉANT 3 је дизајниран и изграђен у име конзорцијума националних истраживачких и образовних мрежа, а ко-финансиран од стране Европске Комисије као део FP7 радног оквира. GÉANT 3 мрежа је кроз своју кичму повезивала кориснике из 40 земаља и обезбеђивала је и везе ка другим регионима у свету и Интернету.  

Основни циљ GÉANT 3 пројекта био је да омогући напредну сарадњу образовним и научно-истраживачким заједницама широм Европе и да унапреди све аспекте европског научно-истраживачког и образовног, при том обухватајући:

  • брзу и поуздану GÉANT мрежу,
  • портфолио напредне мрежне инфраструктуре, подршке и приступа сервисима за националне и научно-истраживачке и образовне мреже, пројекте, институције и крајње кориснике,
  • иницијативу за смањивање дигиталног јаза међу европским државама,
  • истраживања у области технологије како би осигурали да GÉANT остане најсавременија рачунарска мрежа на глобалном нивоу.  

Поред рада на успостављању и одржавању везе према GÉANТ мрежи,  у оквиру пројекта инжењери запослени на развоју АМРЕС мреже били су успешно ангажовани на више задатака, као што је управљање сервисима, развој eduroam и eduGAIN сервиса, развој perfSONAR мониторинг алата, израда смерница за реализацију софтвера, као и израда смерница за успостављање ефикасног рада рачунарских мрежа у кампусима (Campus Best Practice). Додатно, наши представници су у оквиру GN3 пројекта били руководиоци два радна задатка на пројекту (управљање сервисима и израда смерница за реализацију софтвера).  

АМРЕС мрежа је постала и део TERENA (Trans-European Research and Education Network Association) – удружења европских академских мрежа.

АМРЕС као правно лице (2010 - )

Информационо-комуникациона установа „Академска мрежа Републике Србије” АМРЕС основана је формално 22. априла 2010. године. Влада Републике Србије је 19. маја 2011. године усвојила Статут Информационо-комуникационе установе „Академска мрежа Србије“ – АМРЕС, а АМРЕС реално почиње са радом 1. новембра 2011., након усвајања неопходних планова за рад институције. За првог директора АМРЕС именован је проф. др Зоран Јовановић, руководилац развоја АМРЕС мреже практично од њених пионирских дана.

Добијањем статуса правног лица, АМРЕС је постала установа задужена за управљање националном научно-истраживачком и образовном рачунарском мрежом, а организована је по моделу који је успешно постављен у већини европских земаља. АМРЕС-у је омогућено да унапреди организацију у циљу што ефикаснијег развоја, изградње и одржавања мреже и сервиса намењених крајњим корисницима. Посебна пажња је посвећена унапређивању постојеће сарадње са иностраним научно-истраживачким и образовним рачунарским мрежама. Рад на GN3 пројекту је настављен, а АМРЕС је постао пуноправни члан конзорцијума европских академских мрежа. 

Кључни пројекат за развој интерне инфраструктуре у овом периоду је SEELIGHT. Пројекат SEELight (South-East European Lambda Network Facility for Research and Education) је имао за циљ да развије регионалну оптичку мрежу у земљама југоисточне Европе, како би се дугорочно решио проблем инфраструктуре академских мрежа у региону и њихове интеграције са европском академском мрежом GÉANT. У оквиру SEELight пројекта, реализован је закуп оптичких влакана укупне дужине око 3800 километара на период од 15 година. Овим је Академској мрежи Србије дугорочно обезбеђена интерна оптичка инфраструктура, на коју ће су повезане институције у 50 градова у Србији као и оптичке везе ка суседним Академским мрежама. Пројекат је кофинансиран од стране Плана за реконструкцију Балкана Републике Грчке (HiPERB) и Владе Републике Србије, а носилац пројекта у Србији је Министарство задужено за послове телекомуникација.